Novinari. Tajkuni. Kučke. Internet.

04 May 2020 | Milica Savić

Identitet se ne ogleda samo u nečijim željama, načinu života ili izborima. Život nije sačinjen od odluka. Život je kinesko roblje prisiljeno da na fabričkoj traci sastavlja ajfone. Život je ček na 138 dolara iz 1938. Život su pokušaji da se zaleče rane koje su naneli drugi, da se popravi šteta koju su napravili neznanci i prijatelji. „Ja mrzim Internet“, Džaret Kobek

 

Nedelja je, inače, poseban dan. Ukoliko ste vernik/ca, sigurno ga praznujete, bez obzira na to koji je mesec u pitanju i da li je stanje redovno ili se još uvek trudite da zadržite fokus kojim je teško manevrisati za vreme svetske pandemije.

Elem, tokom jučerašnje nedelje, baš jučerašnje, mnogima je promaklo upravo to da je Svetski dan slobode medija. Sem ukoliko ste novinar/ka, naravno, za vas ova informacija ne znači gotovo ništa. 

E, sad, ja se ne bih doticala statistike, jer joj nikad nisam bila vična, a uvek mi je i dosadna, niti bih da pričam o stanju medijskih radnika, a Bože me sačuvaj – ni o politici. Osvrnula bih se, pretežno, na Internet i „kučke“.

Da li ste se ikada zapitali u kolikoj meri Internet utiče i na novinare i na tajkune i na „kučke“?

Hajde da napravimo važnu distinkciju.

Reč „tajkun“ u poslednjih nekoliko decenija poprimio je ozbiljne obrise negativne konotacije, gotovo isto kao „starleta“. Pravo značenje reči je, ugrubo, bogata i uticajna osoba koja ima veliku sumu novca. Naš narod razmišlja i o ovome: čim ga ima toliko, sigurno je ukraden. 

Dalje, ako je Dragan J. Vučićević (Informer) mogao da reč „pizda“ prebaci u karakternu osobinu (https://www.danas.rs/drustvo/culibrk-drzava-podrzava-tabloide/), onda ću ja reč „kučka“ prebaciti u isto, jer može – sinonim za kučku jeste, recimo, bednica, što je osobina vezana, u ovom kontekstu, za osobu ženskog pola.

Na taj dan, nedelju, kada je obeležen dan medija, novinara, urednika i svih koji žude za važnim informacijama, primereno je reći sledeće: da društvo formalno nije demokratsko, svi bismo zajedno videli koliko ništa ne bismo znali ni o čemu, a tek što ne bismo smeli da pitamo, mislimo i da bivstvujemo kao biće koje u punom smislu udiše vazduh i ima različite potrebe.

Sa druge strane, da li ste se ikada pitali šta je ovaj Internet doneo nama koji ga koristimo, pa i onima kojima je to osnovni radni alat?

Šta se dešavalo na mrežama u slučaju doktorke Darije Kisić Tepavčević i koleginice novinarke Ane Lalić? Sećate li se šta ste komentarisali/čitali ispod teksta/fotografije koja vam se našla na početnoj strani? Ja sam naišla na ono „kučka“ i na stotine pogrdnih komentara. Dakle, uhvatićemo se za to da je „kučka“ karakterana osobina isto kao „pizda“.

 

Ako na Fejsbuku pošaljete nekome poruku, ta poruka će doveka ostati vlasništvo Fejsbuka, koji će je koristiti kao osnov za izbor reklama koje će vam plasirati. „Ja mrzim Internet“, Džaret Kobek

Stefan Janjić (Novosadska novinarska škola, Fake News Tragač) je kolega novinar, moj profesionalni uzor. Ukoliko bih ikada posumnjala za nekoga da se „preobratio/la“ u svojoj struci, Janjić bi mi ostao svetla tačka. 

Dok smo zajedno studirali, dugo vremena mi je trebalo da se upustim sa njim u duži i ozbiljniji razgovor. Na svim predavanjima i vežbama pružao je uvid u totalno drugačiju stranu znanja: onu intelektualnu, potpunu, ali nenametljivu. Zaista, nenametljivu.

Sve što je danas sa svojih 29 godina u novinarskoj profesiji, on je to dostigao svojim znanjem, predanošću, profesionalnošću, potpunom informisanošću, a izostankom svih vrsta „flertovanja“ sa bilo čim i sa bilo kim što može da se podvede pod nedozvoljenu stranu profesije.

Doživeo je i on virtuelne pretnje, a čovek je koji zaista radi svoj posao onako kako nalaže Kodeks novinara Srbije (http://www.savetzastampu.rs/doc/Kodeks_novinara_Srbije.pdf).

Na kraju nedelje, ove koju sam spomenula da je važan dan za praznovanje, imajte sledeće na umu: informacije stižu i tim danima, i tim danima je svet aktivan, društvo cirkuliše, virus i tim danima napada organizam, a država i struka pokušavaju nešto da urade po tom pitanju. Mi svaki dan imamo pravo da znamo ono šta je za nas najvažnije i da pitamo zašto nešto nije urađeno. 

To pitaju novinari umesto nas. I nedeljom.

I još nešto: setite se da je Internet alat koji u većini slučajeva vuče konce u našem životu, jer smo duboko u tome. Vrlo lako može da se otrgne kontroli i da obeleži i privatni i poslovni segment.

Prema tome, još jedna „kučka“ nije potrebna u virtuelnom svetu. 

Zar ih nije previše?

 

Foto: Pixabay

Komentari
Ostavi komentar