Postoji nekoliko prokleto dobrih stvari u osvešćivanju problema bilo koje vrste: tuga i jad za iščekivanjem prihvatanja postojanja problema, otimanje od preskakanja suštine i vikanje u facu „hej, pogledaj me, postojim i podrži me“! Mazohizam, dakle, ne postoji samo u krevetu. Ili ga ne definišemo tako dobro kako bi trebalo.
Ispostavilo se da postoje „sjajni“ primeri koje ću ovde koristiti kao uvod za celu priču. Govorkanja o njima i aktuelnost bili su gotovo identično jaki kao moja želja i nestrpljenje da pročitam knjigu „Tri žene“ – jednu svojevrsnu istraživačku priču koja se račva u jednoj tački, a prožima portrete tri života različitih žena, a istih na neki drugi način.
Zašto sam krenula sa mazohizmom? Vratimo se, dakle, na ženu i problem, a dotaknimo se seksa, zadovoljstva, bola, rizika i osude.
"Žene pokreću svet. Bog im je sve karte stavio među noge". James Jones
Žena, psihoterapeutkinja, obratila se svojim pratiocima na društvenim mrežama za pomoć, jer je seksualni partner ucenjuje snimkom seksa (za koji, kako je rekla, nije dala dozvolu), preti da će je uništiti kao ženu i da će joj okrnjiti karijeru. Pomoć se odnosila na javljanje ukoliko snimak dođe do njih. Policiji je situacija, rekla je, prijavljena.
Žena, estradna umetnica, uništila je automobile svog „momka“ (tuđeg muža koji ima ženu i decu), sa kojim je bila 10 godina, uporedo dok je njegov brak validan. Ispostavilo se i da „momak“ ima visoku javnu funkciju i da, kako ona tvrdi, ima još ljubavnica.
Hajde da pokušamo da pronađemo zajedničke imenioce ove dve priče (imena glavnih aktera trenutno nisu važna). Žena, seks, kontrola, moć, manipulacija, ucena, emotivni odnos.
I osuda.
Ukoliko ste bili dovoljno uporni da čitate komentare, ukoliko ste pratili medijske naslove ili ste se udubili u ono šta se nalazi ispod njih, verujem da ste do sada pronašli dovoljno materijala da postavite desetine pitanja ili da napišete desetine različitih tekstova.
Meni su omiljeni bili oni koji su osuđivali ženu na osnovu svog zanimanja i oni koji su direktno i momentalno kao razlog javnog eksponiranja videli marketinški potez. Za početak, mi ne znamo potpunu istinu, ali hajde zato da uopštimo problem i da ga postavimo u pravi kontekst.
“Žena je kraljica sveta i ropkinja želja”. Balzak
Postoji jedna univerzalna istina koju ne želimo još da prihvatimo, ili nismo dovoljno zreli i spremni za nju: u ovom svetu čudesnih mogućnosti i razornih patnji, i muškarac i žena su žrtve jednog (ne)artikulisanog društva.
U svom izvanrednom prolaznom telu, njihov svet je zaključan, unapred predodređen i vođen utabanom stazom namenskih znakova – znakova koje iz jednog vremena u drugo postavljaju moćnici zarad kontrole.
Životi tri žena u pomenutom romanu dokaz su upravo toga kako smo oronuli, kako stepen naših želja i stanje naše duše zavisi od toga kog smo pola i kom socijalnom statusu pripadamo. Postoji još jedna stvar o kojoj govorim i o kojoj ću uvek govoriti: žena je ženi spremna da sudi – muškarac muškarcu prećuti i nađe mu se.
Kako je to videla spisateljica Lisa Tadeo, pitate se?
„Zato što, u mnogim pričama koje sam čula žene imaju veću vlast nad drugim ženama nego muškarci. Možemo naterati jedna drugu da se osetimo kao da smo ružno obučene, kao da smo kurve, nečiste, nevoljene, ružne. Na kraju se sve svodi na strah“. „Tri žene“, strana 18.
Ovo nije knjiga o feminizmu. Ovo je knjiga o Megi, Lini i Sloun – ženama koje žive, greše, pate, daju, uzimaju, traže, koje imaju svoje potrebe i fantazije, koje su volele pravog ili pogrešnog, koje su volele na pravi i na pogrešan način, koje su želele da se svide, koje su izdale, ili bile izdane, žene koje su u svoj krevet uvodile ono(g) za šta su imale potrebu. Ovo je knjiga puna dokaza kako naše društvo diše i noću i danju.
Pravo pitanje je zbog čega sve to, na koji način je percipirano i šta je to toliko moćno u seksu?
Vratimo se na primer psihoterapeutkinje. Jedan deo osude dolazi od strane žena: „kako je jedna psihoterapeutkinja mogla sebi da dopusti takvu grešku“, „vi ste svi naivni, žena je sebi napravila besplatan marketing“.
„Nikad nisam potpuno prihvatila teoriju da moćni muškarci imaju toliko prenaduvanu sujetu da ne mogu ni da zamisle kako će ih uhvatiti (...)“. Lisa Tadeo, „Tri žene“
Estradna umetnica – oženjeni „momak“ – njegova žena i deca – druge potencijalne ljubavnice – društveni položaj jednog i drugog
Megi i estradna umetnica imaju jednu sličnu stvar – obe su bile sa čovekom koji ima određenu poslovnu funkciju i koji uživa jedan društveni status. U Meginom slučaju, to je bio njen nastavnik engleskog u periodu kada je ona bila maloletna, dok je ovaj u isto vreme kod kuće imao ženu i decu.
Obe istinite priče, doživljene i (upravo) preživljene.
Ipak, veoma je važno da ne mešamo jednu stvar. Kada je u pitanju preljuba, ona postoji i sa jedne strane i sa druge strane, podjednako moralno otežavajuća. Društvo je, pak, ne vidi na isti način i zato danas, ako pratite medijske naslove, videćete kako se vrlo lako analizira samo jedna strana, najčešće ženska.
Nešto predivno o preljubi rekla je Jovana Kešanski: „Tamo neka ….. me ne bi uopšte zanimala kao krivac. Svuda ima ….., ali to nije razlog da “padneš na njih” ako si u braku, ako imaš porodicu”.
Ovo je univerzalna istina za brak i za oba pola. Živite život vođeni tim.
Zašto je sve seks, strah i kontrola?
Seksualna represija je ranije bila na zavidnom nivou, moćna i strašna, ali može li se reći da je danas u digitalnoj eri blaža? Jesmo li zaista slobodniji da radimo stvari koje želimo, a koje ne ugrožavaju druge? Da li smo oslobođeni osude, posmatranja i postavljanja različitih “dijagnoza”? Da li je naš život zaista naš?
Poseban fokus seksualne represije u prošlosti bio je na masturbaciji i vanbračnom seksu. Čini li vam se da je danas išta drugačije?
Kada je u pitanju fokusiranje potreba i želja nauštrb kontrole i poslušnosti, poruka je jasna – površno i homogeno razmišljanje vodi u jednoličan život, u kome dominira najčešće nizak nivo obaveštenosti, informisanosti, obrazovanja i viši stepen religije koji (retko) ne dozvoljava kritičko promišljanje.
P.S. Ne dajte da vas zavara osećaj da sve mogu da racionalizujem. Jedan deo u knjizi odnosi na svingerske potrebe u bračnom životu. Kakvo je vaše mišljenje o tome?
Više o knjizi možete pronaći ovde: https://www.booka.rs/knjige/savremena-knjizevnost/tri-zene/.
Foto: Pixabay
Citat Jovana Kešanski: https://luftika.rs/ljupka-stevic-general-simic/?utm_source=facebook&utm_medium=share&utm_campaign=SocialSnap&fbclid=IwAR3Q6gQEiJtoIqZMLp4lGx_t3SxIqd185i78Htn5mpipQfclziAha4j7Ie0