Čuvajte se sopstvenih (o)sećanja

01 Apr 2020 | Milica Savić

Trep-trep i ušli smo u april, a mart još ne mogu da otcepim sa kalendara.

Mogla bih ja tako krenuti sa pripovedanjem u stilu „Kako ste proveli letnji raspust?“, ali nije u tome stvar: ostala sam, dođavola, u martu!

Povuci, potegni - iščupati ne mogu!

Nisam se zaista dugo prisećala nekih stvari. Dok sam kod kuće u ovo (ne)vreme listala storije na Instagramu, shvatih da je 24. mart i još jedna u nizu godišnjica od bombardovanja. Neki segmenti su ostali, ali nisam se do ovog sada marta potrudila da ih slažem u celinu.

Za vreme bombardovanja imala sam osam godina i tek sam podelila pozivnice za rođendan. One divne, stare pozivnice koje su se u to vreme sa lakoćom i nestrpljenjem delile za svaki divan dan.

Mama je napravila tortu, ne sećam se tačno koju, ni kako je izgledala, samo se sećam da je bila ponosna. Naravno, ništa bez sendviča!

Sledeći segment je jurnjava u Jazak – ponovo se vraćamo – sirene – i mamin strah, jer je tatin u većini problema bio zamišljen i bezizražajan, gotovo bez emocija.

Ovih dana je mama baš promrmaljala: „Sećaš li se da smo posle mesec dana došli po tortu?“. 

Ma kakvi. Ostajem i dalje bez celine – samo segmenti.

Satovi ubijaju vreme (…) - Vilijam Fokner

Mart je svake godine dolazio, svake godine sam i ja bila starija.

Pre tri godine, takođe u martu, rodila sam toliko lepu bebu (zaista lepu, nije bila ružnjikava poput žabica, obojena i naduvena – bila je crna i lepa). Držala sam „fige“ da bude rogata na mamu – nije htela.

„Eheeeej, ipak je mart“, rekoh sebi kao da se tešim.

Na kraju, uđosmo svi u „borbu sa nevidljivim neprijateljem“ – tako su okarakterisali ovi naši sadašnje stanje.

Pre toga je isto bio mart, a ja sam bila u pabu sa prijateljicom na sjajnoj svirci, uz takve pesme da sam mislila da ću preplakati celu noć, i uz tako dobro vino. 

Pre toga je virus bio u Srbiji, oni su ćutali, mart se trošio, a mi smo se cmakali, grlili i rukovali na svakom koraku i nismo čuvali bližnje onako kako bismo da smo tada znali.

Kada dejstvo prođe...

Onda je zvanično krenulo. Da li mislite da sam verovala da ću ovo pisati iz stana iz kog gotovo ne izlazim već treću nedelju?!

Ne, naravno.

Elem, došao je red na bebin treći rođendan. Ja sam bila ponosna isto kao moja mama tada, iako nije bilo sendviča i pozivnica. 

Vasja je velika. Baš onako kako bi trebalo. I bila je srećna, torta je bila po njenom ukusu. I neće se, hvala Bogu, sećati da smo "tek tako" obeležili. 

Nismo morali da bežimo. Bar još uvek.

Koji dan kasnije stigao je moj 29. rođendan – korak ka ulasku u četvrtu deceniju. Vuela! Sva sreća pa sam upoznala roze vino.

I moje prijateljice. Bilo je davno kada je počelo, ali hvala Bogu na tome.

Opet se zvanično suočavam sa jurnjavom: vijamo se moja materijalna egzistencija i ja. I to je u martu.

Na kraju, zdravi smo. 

To je i mart. 

To je i april.

 

Foto: Pixabay

Komentari
  • Dajana
    01 Apr 2020 | 19:43

    Ne odustaj od ove svoje strasti!!! Volimo te Nadja i ja! 🥰

  • Dolores
    01 Apr 2020 | 21:13

    Ostaj mi martovski ovan, rogat samo kad treba! ❤

  • Milica Savić
    01 Apr 2020 | 22:03

    Hvala, obema, do neba! <3

Ostavi komentar