Margita Stefanović Magi - kako je nastupio kraj?

01 Apr 2020 | Milica Savić

Od smrti poslednje ključne članice grupe Ekatarina Velika (EKV) Margite Stefanović - Magi, mogli smo da pročitamo veliki broj različitih priča o životu članova grupe, radu, zavisnošću od droga, emotivnim partnerima, pa i o različitim tumačenjima svih pesama koje su i kada napisali i reprodukovali. Moglo je o tome da se sluša i za njenog života, ali ne toliko kao u poslednjih 15 godina.

Mediji su iznosili različite hipoteze, potkrepljujući ih novodnim dokazima, izjavama, vadeći se na razna imena i prezimena ljudi. Dok je halabuka trajala iz godine u godinu, bez obzira na (malo)brojne demante, pristalice novog talasa - ljubitelja tog, eto, toliko diskutabilnog muzičkog pravca - samo su se pojavljivale tolikom brzinom da niko nije mogao ni sa čim da prekine taj niz. Jer, više nije bio bitan pol, nisu bile bitne godine, obrazovanje, ni grad.

Onda je Dušan Vesić objavio biografiju o toliko (ne)znanoj nam Magi i shvatili smo da – zaista ništa nismo znali. Kako je bilo moguće da je muzika EKV-a nešto što se podrazumeva, nešto što, kao, velika većina voli, sluša, zna, a da je ta većina zaista bila u zabludi? 

Margita Stefanović je umrla bez ičega, gotovo sama, napuštena i – videćete, nedovoljno shvaćena kao umetnica, a trebalo bi. Morali su da se pruže odgovori, morao je da se objasni kontekst.

Novinar Dušan Vesić je u intervjuima za medije objasnio da je knjigu „Magi – Kao da je bilo nekad” radio sâm, po principima istoriografije: „Poslagao sam dostupne dokumente, zatim sam pročitao sve što je ikada zapisano o Margiti, onda sam spremio pitanja za svedoke (…) Potom je išla gotovo detektivska faza praćenja tragova, otkrivanja novih i ponovnog upoređivanja sa starim – dok se na kraju nije sve uklopilo”, izjavio je za City Magazine.

Kroz razgovor sa njim, za portal iSerbia, dotakli smo se najdubljih tajni Margite Stefanović kroz njen privatni život – porodicu, školovanje, talente, muziku, emotivne partnere. Obuhvaćen je ceo muzički opus EKV-a, heroin, strahovi, gubici i patnje – do smrti. Ipak, morali smo da krenemo od početka – kako to sve negde i biva. 

Moram priznati da sam u svet muzike EKV-a ušla kao tinejdžerka, negde sa 16 godina. Neko bi rekao rano, neko kasno... Kako god, privukla me je muzika - tonovi koji su zaista bili drugačiji od svega što sam do tada čula, ali i svi stihovi, koji su bili u isto vreme razumljivi, i nisu bili. Pročitala sam, takođe, veliki broj članaka, reportaža, zaboravljenih intervjua i slično, u kojima se spominje grupa i rad svih članova. Ono što sam pročitala u Vašoj knjizi zaista su informacije koje su apsolutno drugačije od onoga što je medijski dostupno. Kada ste odlučili da napišete knjigu o Margiti, da je baš ovako koncipirate i šta je bila polazna tačka istraživanja?

Odlučio sam pred kraj leta 2015. godine, posle jedne medijske svađe s novinama koje su objavile jedan nedobronameran tekst o Margitinoj sudbini. Odjednom su počeli da me zovu razni ljudi koji su joj bili bliski u raznim periodima njenog života i da mi govore isto: „Kada ćeš konačno da napišeš knjigu o Magi?”. Ne bih voleo da zvučim patetično, ali, osetio sam u jednom trenutku kao da ona sama vrši pritisak na mene preko njih.

Knjiga je morala da bude biografija, jer nisam imao drugog izbora - sve druge forme bile su iscrpljene prethodnim knjigama. Polazna tačka istraživanja bili su odnosi u njenoj porodici. Posmatrajući tokom decenija beogradsko okruženje, razumeo sam da potreba za teškim drogama dolazi iz kuće, a i sâm sam bio ubeđen da heroin kod nje nije bio uzrok, nego posledica.

Pre Vaše knjige o Margiti, jedina koja je donekle pružila realističniju sliku o Magi, bila je knjiga „Osećanja. O. Sećanja”. Kakvu biste paralelu napravili između jedne i druge knjige? Kakvu priču bi neko ko se prvi put susreće sa EKV-om i Magi mogao da izvuče iz jedne, a kakvu iz druge knjige?

Knjiga „Osećanja. O. Sećanja” Lidije Nikolić bila mi je neophodna, jer su Magini dnevnici koje je Lidija koristila u knjizi u međuvremenu nestali. Lidijina knjiga je postavila pitanja, ali nije ponudila odgovore. Meni nije preostalo ništa drugo, nego da pokušam da dâm odgovore.

Istorijski kontekst je vrlo bitan u knjizi. Zašto?

Zato što je reč o biografiji. Ne može biografija da bude jasna, ako se događaji ne objasne u okvirima istorijskog konteksta. Ne možemo da razumemo Magi, ako ne razumemo vreme u kom se njen život događao.

Kroz knjigu saznajemo da je, za današnje uslove, Magi trpela porodično zlostavljanje, borbu sa sopstvenim strahovima, labilnošću i neznanjem da razgovara o sebi. Kako bismo mogli da povežemo taj porodični kontekst sa današnjim porodičnim modelom?

Mislio sam da se taj porodični model vremenom promenio nabolje, ali upravo sam juče demantovan. Pročitao sam intervju sa Dragoljubom Bekvalcem, u kom je on pružio svojoj pretučenoj kćeri svu podršku. Zatim sam, mada to obično ne radim, pročitao komentare čitalaca. Svaki drugi komentar sastojao se iz čestitki Bekvalcu zbog doslednog stava, uz konstataciju: „Meni moj otac nije pružio podršku kad mi se isto to dogodilo”. Onda čovek može lepo da vidi da se u poslednjih pola veka nije ništa promenilo.

Možete li približiti Maginu heroinsku zavisnost sa „porodičnom tragedijom“ koju je živela, privatnim i poslovnim gubicima i neispunjenjima, koja su se samo nemilosrdno ređala u njenom životu?

Nisam siguran da je heroin glavni uzrok njenih pogrešnih odluka. Mislim da je glavni uzrok u tome što je u porodici naučena da ne razgovara o sebi. Potpuno je neverovatno, na primer, da je tek dve godine pred smrt prvi put rekla nekome da od pete godine života boluje od epilepsije. Pa je to rekla svom tadašnjem dečku, jer je imala pred njim epileptični napad, inače mu nikad ne bi rekla. Meni je to potpuno neshvatljivo.

Kroz knjigu ćete reći da je Margita volela onaj stari urbani Beograd, kasnije ga je mrzela, ali nije mogla da ode iz njega. Šta je za Margitu bio taj stari primarni Beograd, a šta onaj drugi – godinama kasnije?

U onom „starom” Beogradu još se nekako snalazila. U onom „drugom” više nije umela da se snađe. Taj „drugi” Beograd više nije bio „njen” Beograd. 

Zamislimo Magi kao biljku posađenu u Beogradu i okruženu drugim biljkama. U jednom periodu neko je izvadio te biljke oko nje jednu po jednu i posadio neke druge biljke koje ona nije razumela - a ona je ostala tu gde jeste. Njeno korenje otišlo je preduboko da bi ga iko mogao izmestiti.

Jedan interesantan momenat u knjizi, za koji verujem da velika većina nije znala, odnosi se na razne rituale i Maginu pripadnost satanističkim, alternativnim krugovima. Kako objašnjavate ovaj izbor, a kasnije, može se reći, radikalni preokret - okrenutost veri?

Sklonost ka okultnom jedno je od obeležja te generacije. Delimično je do toga došlo zbog odsustva svake druge vere, sem vere u Tita i Partiju, delimično se desilo iz mode, delimično iz potrebe da se bude drugačiji, delimično zato što umetnici uvek tragaju za odgovorima, pa ponekad i na pogrešnim mestima. Magi se nije usrećila svojim prvobitnim izborom, pa mi nije čudno da je pokušala da „popravi stvari” okretanjem pravoslavlju.

Zašto bi značaj muzike EKV-a morao bezuslovno da se prihvati i prestane da se povezuje isključivo sa heroinskim kontekstom članova?

Zato što jedno s drugim nema nikakve veze. Njihova muzika nije muzika inspirisana heroinom. Heroin nije inspirativan. Nije Hemingvej pisao dobro, zato što je bio alkoholičar. Alkohol mu je služio samo zato da bi ujutru uopšte mogao da uzme olovku u ruke.

Margita je živela svoje lične izbore, ali, da možete, kako biste ispravili Margitin kraj?

Da sam bio u prilici, obezbedio bih joj mesto gde bi mogla da provede poslednje godine u miru. Ali, nisam bio u prilici. Oni koji jesu bili, nisu razmišljali kao ja.

 

Foto: Siniša Dugonjić, Dušan Vesić

Intervju objavljen na iSerbia.rs: https://www.iserbia.rs/oni-inspirisu/margita-stefanovic-magi-kako-je-nastupio-kraj?fbclid=IwAR1dXQR0W8FO5DONW_x0oK9YwputZP5ixy-QYy5pfNN3m8lRxavWqXpQFSc

Komentari