Večita borba: Golo žensko telo kao neprestana provokacija?

01 Apr 2020 | Milica Savić

Nedavno sam na preporuku svojih drugarica pogledala Instagram profil jednog profesionalnog fotografa, prema mom mišljenju, umetnika koji kroz objektiv beleži žensko telo - momenat koji je ovekovečen intimom. 

Već neko vreme razmišljam upravo o takvim fotografijama i o načinu na koji definišem taj momenat kada ga percipiram – da li u meni budi gađenje, bes ili neku vrstu divljenja. O tome sam počela intezivnije da razmišljam i u toku gledanja filma „50 nijansi – Oslobođeni“, a datumski i društveno prihvatljiv Dan žena koji je iza nas povod je za interesantne teme.

Uvek sam smatrala da je erotska fotografija jedna vrsta seksualnog oslobođenja za sve žene, bez obzira na to što umišljeno možemo da potvrdimo da je 21. vek, da predrasude navodno ne postoje, ali ne mogu a da ne primetim da proizvod koji nastane nakon škljocanja ume da ima i jednu dozu neukusne erotike, kiča i mizoginije. Nisam bila sigurna da li je to ona varijanta „sve je u oku posmatrača“, kulturni uticaj ili stvarno vidim tako nešto, naročito nakon eksplozije komercijalizma i u ovom domenu koji se tiče žene, jer uvek se drugačije komentarisalo nago muško telo u odnosu na žensko.

Već do osamdesetih godina 19. veka postoji veliki broj fotografa koji su se bavili erotskom fotografijom. Naravno da su fotografije koje prikazuju nago telo zabranjivane, a fotografi često osuđivani na zatvorske kazne. Do toga je došlo jer je erotska fotografija sve negde do 1860. godine bila rezervisana samo za uske krugove, uglavnom, najbogatijih slojeva.

Posle Prvog svetskog rata, menja se stav fotografa kao i stav žena u pogledu shvatanja njihovog pojavljivanja na slikama kao i na fotografijama. Dolazi do izvesne emancipacije žena, modeli više nisu objekti, već se nazivaju subjektima. Modeli dobijaju važnu ulogu u određivanju teme, kompozicije, a često su žene te koje iniciraju i koncipiraju čitave serije fotografija ističući žensku osvešćenost i jačanje ženstvenosti kao nečega čime se žene ponose, a ističu kao sferu lične slobode i prostora kojim suvereno vladaju.

Vratimo se na period Madonine „vladavine“. U tu svrhu, svetski je poznat Madonin album „Erotika“ – seksualni bum u periodu kada još nije bilo govora o nečemu takvom, kada se namenska komercijalizacija tek nazirala. Uporedo s albumom, Madona je izdala i svoju prvu knjigu „Sex” sa brojnim fotografijama simuliranja seksualnog akta, što je samo doprinelo daljoj kontroverzi u to doba. Ipak, velika većina žena je to oberučke prihvatila – kao što rekoh, seksualno oslobođenje.

Pre Madone i svega gore spomenutog, postojao je period slikarstva i crtanja koji seže do praistorije – odatle potiče fotografski izraz koji je kasno postao dominantan, tek sa početkom industrijskog razvoja koji je omogućio tehnički napredak u raznim sferama. Dakle, bavljenje fotografijom i erotske fotografije stari su zanat.

Aspekt erotskog u fotografijama, dakle, gotovo uvek izazivao je oprečna mišljenja, jer kada samo pomislimo na golo telo, misli odlutaju na požudu, a sve u kontekstu manje vrednih čovekovih osobina. Zaista, tanka je linija između pornografije i umetničkog prikaza ljudskog tela, pogotovo kad je reč o fotografiji, što je i potvrdio poznati fotograf Mirko Tabašević.

Gde je granica između šunda na fotografiji nagog ženskog tela i umetnosti na njoj? Da li je takva fotografija automatski pokazatelj mržnje prema ženskom telu, pokazatelj potčinjenosti?

Sama granica između šunda i umetnosti je uistinu tanka. Smatram da je svako telo lepo na svoj način, ali od odabira načina fotografisanja ista devojka može da se prikaže u različitim manirima. Kada fotografišem, trudim se da uvek bude blaga provokacija sa primesom erotike. Smatram da svaka devojka može da se fotografiše na određeni način, retke su one koje mogu da prikažu jačinu snažne žene, kao i da budu nežne i ranjive.

Žensko telo sam uvek posmatrao sa divljenjem. Spomenuo bih da uglavnom fotografišem tako da modele prikažem da su „samostalne i jake", sem ako klijent ima drugačiju viziju. Velikani erotske fotografije, koji su bili moja polazna osnova, uvek su želeli da prikažu žene kao ljudske gromade. Iako su posmatrači primećivali na fotografiji samo potčinjenost, bilo je uvek više od toga.

Želi li žena činom pristajanja na takvo fotografisanje da dokaže nešto?

Naga ženska i muška tela su uvek bila inspiracija i tema za razne umetnike širom planete i kroz istoriju. Razna su shvatanja erotske fotografije u kulturama. Neke zemlje su liberalnije u shvatanjima, a neke su i gore od nas (smeh). Istakao bih da je kod nas dvostruki standard. Dok se u medijima propagira šund, erotika se kotira jako loše.

Modeli koji se fotografišu na taj način rade to iz različitih razloga, ali uglavnom su to modeli koji su sazreli u razmišljanjima i vole to što vide u ogledalu. Nama se vremenom nameću stavovi, razmišljanja sa svim predrasudama koje nas prate. Teško je sebi izaći u susret, a da okolina svaki put to ne osudi.   

Koliko su kultura i oko posmatrača bitni u ovom slučaju? Otkud konstantne predrasude i strah žena da njihovo telo nije savršeno, a kako fotograf to vidi?

Svaka žena je savršena na svoj način. Telo kao samo telo se posmatra drugačije u svakoj zemlji. Ono što je savršeno u modnoj industriji nije savršeno za komercijalnu fotografiju. Takođe, ono što je savršeno kod nas, nije kod Nemaca, Rusa, Kineza ili Amerikanaca. Kao što sam rekao, okruženje nam govori šta je lepo, a svaka industrija koja se bavi lepotom doprinosi da devojke budu nesigurne i da ne cene sebe i svoj izgled. Jedno je bitno - da žena brine o sebi.

Inspirisan mogu podjednako da budem kada fotografišem i jako mršavog modela ili plus size modela. Sam seksipil i stav ne dolazi od izgleda figure, već od stava žene, pogleda, osmeha.

Kakav odnos bi trebalo da imaju fotograf i model da bi kontekst konačnog proizvoda bio netaknut?

U većini slučajeva radim sa modelima koje upoznajem na setu, ili nekoliko dana ranije u toku dogovora za snimanje. Dobar deo fotografije zasniva se na dobroj pripremi sa timom ljudi koji će raditi na određenom projektu. Čim je model uključen u priču, i zna šta sve treba da radi, stvara se poverenje između modela i fotografa koje je od ključne važnosti za dobru emotivnu fotografiju. Nekada model i nije siguran u sebe, ili je prvi put na setu, i iz tog razloga bih dodao da je jedna od bitnijih stvari pored poverenja i dobra komunikacija na samom setu.

 

Foto: Facebook/MirkoTabašević

Tekst objavljen na iSerbia.rs: https://www.iserbia.rs/ifermin/vecita-borba-golo-zensko-telo-kao-neprestana-provokacija

Komentari
Ostavi komentar