Poljska i dan nakon: Crnje nama nešto treba, Crni ponedeljak je malo!

04 Nov 2020 | Milica Savić

Uvek sam imala strah od neželjene trudnoće. Sećam se da je taj strah prevazilazio granice razumnog dok sam bila mlađa i da tada nisam razmišljala o obostranoj odgovornosti kada je seks u pitanju. To bi u mojoj percepciji tada značilo da je dvoje podjedanko odgovorno za stvari koje žele i koje ne žele da se dese.

Kontraceptivna sredstva su okej, ali nedovoljno, kada znaš da ništa nema 100% garanciju. Strah nije prolazio. 

Iako sam se plašila, znala sam da imam pravo da odlučim i da postoji abortus ukoliko svi napori da se to ne desi ne uspeju. Danas imam Vasju, željeno je dete, nisam imala ni jedan abortus, a sve ove godine sam znala da imam izbor, da imam pravo.

Sve do danas.

Kada je krajem 2016. godine nastupio Crni ponedeljak u Poljskoj, ja sam bila u poodmakloj trudnoći. 

Pre samo četiri godine, predlog incijative „Stop abortusu“ predviđao je i zatvor do pet godina, a težio je da zabrani abortus čak i u sledeća tri izuzetka: kada je ugroženo zdravlje ili život trudnice, kada je plod nepovratno oštećen ili je trudnoća plod krivičnog dela, odnosno plod silovanja i incesta.

Pomno sam pratila sva dešavanja, osetila sam toliku zebnju, ljubav i podršku kao da sam tamo, osećala sam se nago, uhvaćeno, kao da je neko sve to vreme u mojoj spavaćoj sobi, u mom životu, u mom telu. Tu je i povlači konce.

Šta je danas crno? 

Ako ovih dana pratite agendu vesti, verujem da ćete izdvojiti teroristički akt u Beču, izbore u SAD-u i proteste u Poljskoj. U proteklih 12 dana, koliko su protesti trajali, pokušano je da se spreči sprovođenje presude Visokog suda kojom se pooštrava zakon o abortusu. 

Podsećam, Poljska je izrazito katolička država i više puta je stavka o abortusu bila predmet javne rasprave koje su dovodile do pobuna.

Kako je moguće da gledamo nemoguće?

Nejasno mi je da ovu temu moramo da razlažemo na sitne delove kako bismo još jednom razumeli da je abortus krajnja opcija, ali opcija koja podrazumeva pravo i izbor.

Seks je dobrovoljan čin dveju odraslih osoba koje su svesne da je trudnoća jedan od mogućih scenarija nakon što svako navuče svoje gaće i ode. Ovde nailazimo na „rupu“: vreme kada se stupa u seksualne odnose, predznanje, psihofizička spremnost, finansije, podrška bližnjih i društva.

Da - postoje promiskuitetni muškarci i žene, da - često se izbegavaju kontraceptivna sredstva i ide se na prekid ejakulacije radi potpunog uživanja u seksualnom činu, da – statistički podaci pokazuju da je veliki broj prijavljenih prekida trudnoće u našoj zemlji (šta bi bilo da saznamo i broj neprijavljenih), da – abortus može da izazove komplikacije usled kojih žena kasnije ne može da ima dete.

Promiskuitetnost je izbor, ali zaštita, predzanje i odgovornost su neophodni za sprovođenje kao jedan dugoročni cilj na kom bi trebalo raditi kako bi se trudnoća shvatila kao jedna ozbiljna posledica koja menja život iz korena, a ne kao kontraceptivno sredstvo. 

I tada izbor mora da postoji!

Šta je sa mojim životom?! 

Bez obzira na to da li se slažemo ili ne slažemo sa tim da je fetus živo biće, legitimno je misliti i na osobu kojoj se neželjena trudnoća desila.

Razlozi za odbijanje održavanja trudnoće mogu biti brojni i izuzetno intimni, pa prema tome čemu služe osuđujući i pogrdni komentari muškaraca i žena na ovu temu? Mislite li da ste Bogom dani ukoliko ste izabrali da svoje (uslovno) neželjeno dete iznesete do porođaja i da se brinete o njemu? Mislite li da svoj bes i frustraciju u četiri zida činite manje bolnim tom svojom odlukom? Da li vam za povećavanje nataliteta i za to dete država daje pare? Imate li benefite i olakšavajuće opcije kada je u pitanju ta odluka? Zbog koga rađate i šta vas čini srećnom?

U krajnjem slučaju, ne interesuje me! To je vaš izbor, vaša odluka! Ja samo želim da ta krajna opcija postoji, a isto tako da se svi posvete svojoj deci kada su seksualnost i seksualno obrazovanje u pitanju!

Iz toga da je seks tabu tema dobijamo ovo...

Još nešto za one koji bez razmišljanja nisu za abortus: žene većinom znaju za rizik, a za one koje ne znaju potrudite se da utičete svojim primerom, praksom, znanjem, probudite društvo da obrazovanjem i izborom reaguje na problem koji, iako mislite suprotno, nikako nije daleko od nas.

Ah, da, za malo da „izgubim“ onaj dan nakon. Poljska vlada odlučila je da odloži objavljivanje i sprovođenje presude Visokog suda kojom se pooštrava zakon o abortusu, objavili su mediji juče. Da ODLOŽI.

Zamislite šta nas još čeka...

 

Foto: Pixabay

Komentari
Ostavi komentar